Утицај дебљине језгра на глодало
1. Крутост (суштински утицај)
Ово је најдиректнији утицај дебљине језгра.
Велика дебљина језгра: има велику површину{0}}попречног пресека, јаку отпорност на савијање и торзиону деформацију. Може ефикасно да потисне вибрације и скретање при тешком сечењу, великој дубини сечења или машинској обради тврдих материјала, обезбеђујући тачност обраде и завршну обраду површине, а такође смањује ризик од ломљења.
Мала дебљина језгра: Крутост је слабија и склона је скретању (савијању) и вибрацијама. Међутим, под одређеним условима, ова „еластичност“ може да апсорбује део удара, што је погодно за неке завршне операције машинске обраде делова са танким{1}}зинама.
2. Простор за чип (капацитет евакуације чипа)
Дебљина језгра и спољни пречник алата заједно одређују величину простора за чип.
Велика дебљина језгра: Простор за чип је релативно мали. Ово може довести до лоше евакуације струготине приликом обраде меких материјала (као што су алуминијум, бакар) или извођења великих дубина сечења и великих операција грубе обраде. Зачепљење струготине може погоршати трење, генерисати високе температуре и на крају довести до убрзаног хабања алата или чак пуцања.
Мала дебљина језгра: Простор за струготине је простран, што погодује глатком пражњењу дугачких струготина, смањујући ризик од секундарног сечења струготине, а посебно је погодан за машинску обраду лепљивих материјала као што су легуре алуминијума.
3. Сила резања и потрошња енергије
Велика дебљина језгра: Маса алата се повећава, захтевајући већи обртни момент за убрзање покретања. Истовремено, током процеса резања, већа површина базе алата може учествовати у трењу, понекад повећавајући отпор трења.
Мала дебљина језгра Алат је лакши, захтева мањи обртни момент, али је склон деформацијама при великим оптерећењима сечења.
